Kanjon reke Tare je dubok 1.333 m što ga čini najdubljim u Evropi, a drugim u svetu, posle kanjona reke Kolorado. Nastaje od dve rečice Opasanice i Veruše ispod planine Komovi. Poslednjih 40 km reke i kanjona Tare se nalazi u Bosni i Hercegovini tj. Republici Srpskoj, a na nekoliko mesta čini i granicu između dve države. U Šćepan polju, zajedno sa rekom Pivom sačinjava reku Drinu. Poznata je kao „Suza Evrope“. U celom toku voda iz reke se može slobodno piti.
Sama Tara je dugačka 146,4 km, sa prosečnim padom 4,5 m/km, sa površinom sliva 1.853 km². Veći deo reke Tare (uključujući njen kanjon) je pod UNESKO-vom zaštitom kao deo Nacionalnog parka Durmitor. Ova reka je idealna za splavarenje, rafting i ribolov. Najatraktivniji deo za splavarenje, rafting je poslednjih 25 km rečnog toka i kanjona.
Splavarenje na Tari je veoma popularno u Crnoj Gori. Jednodnevna ruta od Brstnovice do Šćepan Polja je duga 18 kilometara i traje od 2 do 3 sata. Ovo područje takođe krasi Đurđevića most na Tari, koji se nalazi na raskršću Mojkovca, Žabljaka i Pljevlje. Sto kilometara duga avantura splavarenja počinje od Splavišta i jedna je od najlepših i najuzbudljivijih delova ovog kanjona.
Na samom početku nalaze se vodopadi Ljutice, pa se potom prolazi kraj velikog mosta koji je visok 165 metara, da bi se najzad stiglo do starog rimskog puta. „Funjički bukovi“ i „Bijele ploče“ naprosto odišu smirenošću i lepotom Tare. „Nisovo vrelo“ je najdublji deo kanjona sa 1100 metara dubine. Dalje se nailazi na podnožje planinskog vrha „Curevac“ (1650) koji se nad Tarom izdiže kao njen večiti čuvar i lepota Durmitora. Vodopadi Draga su naredna atrakcija, a posle njih se prolazi kroz kanjon Sušice, Tepačke i Brstanovičke bukove, kao i Bailovića sige. Splavarenje se okončava u Šćepan Polju